Rat uvek izvuče ono najgore iz ljudi. Ne bi se moglo reći – ono životinjsko, jer životinje ne mogu biti toliko okrutne kao čovek pretvoren u zver. Nažalost, u toj senci smrti najviše stradaju nemoćni i nevini.

Zamislite scenu rata gde opasnost vreba iz vazduha, iza ćoska, iz zasde… gde se više ne zna ko je prijatelj, a ko neprijatelj. Kolika je bol svih tih nevinih duša jer im se oduzima dostojanstvo, kao i pravo na život…

Kasno popodne, vojnici spremaju likvidaciju nevinih građana… Zveri obučene u vojnike, nije važno da li su ekstremisti, da li su sunarodnici, špijuni… sejači smrti laganim hodom, posmatraju svoje žrtve, udarajući ključevima po rukama… ne bi li ih do kraja izmučili strahom i čekanjem na smrt.

Jeza, bol i jecaji obojili su taj dan, koji je postao tmuran, težak i čemeran. Čuje se plač, osećaju suze, patnja i očaj. Samo jedan čovek stoji mirno i prodornim pogledom pokušava da uhvati pogled dzelata. U uglu oka mu se nazire suza zbog svih jecaja, patnje, bola i straha tih nevinih duša. Ne oseća starh već samo bes, ključa sve u njemu, ali ostaje dostojanstven i miran.

Pre nego što tog čoveka osude na večni počinak, on podiže glavu prema svom ubici, prkoseći pogledom, i umesto molitve tiho kaze, vratiću se. Dželatu se od tih reči ledi krv u žilama, a ruka drhti, jer je osetio da će se ovaj čovek stvarno vratiti.

Ovo je čovek koji nikad ne ostaje dužan, onaj koji uvek ispuni obećanje i vrati se iz pakla još jači i hrabriji, osoba rođena u znaku Škorpije.

Nastavak na sledecoj strani…