Velike ljubavi se vole, a malene ožene..

U dobru i zlu, u zdravlju i bolesti, sve dok vas smrt ne rastavi. Tako kažu. Tako i bude. A gde je tu ljubav? Ima je u tragovima kao orašastih plodova u čokoladi. Nazire se. Upozore vas da će je možda biti da se ne iznenadite, ako vam zapne u grlu. U protivnom je to brak iz drugarstva, poštovanja i zajedništva koji su stabilniji i dugotrajniji od ljubavi. Ono što si volio ostalo je u prošlosti. Euforija ne traje duže od nekoliko noći, a zaljubljenost ne duže od nekoliko godina.

Jedan muškarac mi je nedavno rekao i da je to tačno četiri. Nakon toga sve postane isto pa se i sam zapitao zašto težiti tome da oženiš tu koju voliš, kada možeš izgraditi drugarstvo sa nekom sasvim novom. Poštovati je i deliti s njom trenutke radosti zajedničkog odgoja dece, buđenja udvoje i sigurnosti da ostariti sam nećeš.

A gde je tu ljubav? Ima je u tragovima kao orašastih plodova u čokoladi. Nazire se.

 

Tako da se računica svede na prostu potrebu čoveka da ima nekoga da mu dohvati čašu vode. Neki to zovu logičnom potrebom za nastavkom loze, a neki sebičnom odlukom da ne ostariš sam. Kukavički je to pomalo, jer je nalik na zatvaranje ptice u letu, tvrdeći da ona nema krila, ali da će svakodnevno imati uslove za život. Hranu i vodu pa čak i cvrkut nekih drugih ptica. Imaće i pogled na nebo, ali ga dohvatiti neće. Neko će reći da je besmisleno i težiti mu, ali ako je neko leteo jednom ili više puta za vreme života, znači li to da sada stvarno treba da zaboravi leteti?

Navodno da, jer svedočimo brakovima iz poštovanja, prećutnim agonijama decenijama, jer i kad se varaju, oni se ne razilaze baš iz tog poštovanja. Prema čemu je to poštovanje? Ako zajednička deca i nekretnine, ali i strah od samoće znače svete zavete braka, onda je bolje nikada se ne venčati.

Ako je neko leteo jednom ili više puta za vreme života, znači li to da sada stvarno treba da zaboravi?

Stranice: 1 2