Oni su promenili svet: Najznačajniji događaji protekle decenije

Trump je postao predsednik Amerike

Ovo je veliiika vest zato što je u izvesnoj meri još uvek neverovatna, kao i to da je Melania prva dama, koja je ove godine čak dobila i skulpturu. Početkom dvehiljaditih se na “kao kad bi Trump bio predsednik”, često nailazilo u serijama i filmovima, i bio je najironičniji, najnadrealniji mogući scenario, sinonim za nešto što je toliko sumanuto da se prosto ne može desiti. Desilo se, i 2017. je upravo to postala realnost koju živi SAD, a sa njom i ostatak planete. S obzirom na moć i uticaj koju SAD ima i daleko van svojih granica, njegovo delovanje u ovoj ulozi umnogome definiše i druge, udaljenije pejzaže.

Marihuana u svemu

Sastojak kanabidiol je otkriven još 40-ih godina XX veka ali je njegova popularnost eksplodirala 2018. godine kada su studije dokazale da umnogome pomaže u prevazilaženju anksioznosti i umanjivanju bola. Odjednom, trend je eksplodirao i našao se u svemu od ulja za lice, krema, kupki za kadu itd. Prirodni ksanaks za stresna vremena.

Streaming revolucija i ratovi platformi

Ko bi rekao da ne samo što nam je decenija za nama omogućila da gledamo najnovije naslove online, odmah, i cele serije odjednom, nego su se stvaranjem ovih platformi rodili pravi giganti. I finansijski i u kulturološkom smislu, budući da su promenili sistem funkcionisanja i dugogodišnju politiku u svetu filma, protiv koje su mnogi ustali a počeli i između sebe da ratuju. Tu je Netflix. I HBO. i Apple Tv+. I Disney +, i Hulu i Amazon, i Peacock, i šta sve ne, i može se reći da su ratovi platformi u mnogome obeležili godine za nama kao i pregršt ozbiljno dobrog sadržaja koji su u tome doneli. Danas, imamo mogućnost da gledamo šta god poželimo, gde god poželimo, i paralelno sa tim napetu trku između platformi koje se bori za našu pažnju, stvarajući sve više originalnog, kreativnog sadržaja. Ukratko, privilegija.

Klimatske promene

Nakon više od dve decenije, početaka, prekidanja, nesporazuma, i konstantnih upozoravanja naučnika, predstavnici 196 zemalja su se sastali u Parizu 2015. godine i raspravili o važnosti promena koje se događaju našoj klimi i potpisali sporazum. Kritičari kažu da je takav dogovor bio osuđen na propast, i svakako da su mnoge strane ubrzo pokazale da neće ispuniti obećano, ali je Pariski klimatski dogovor prvi put u istoriji da su se gotovo sve zemlje sveta ujedinile, rukovale i složile oko toga da ljudsko delovanje zagreva i uništava planetu, i da samo ljudsko delovanje može i da je spasi, kao i da svaka država mora da preuzme odgovornost i ima dužnost da reaguje. Mnogi nažalost nisu, ili bar nisu u dovoljnoj meri, i zato su nas u 2019. dočekale poražavajuće statistike, kao ta da se zbog nezapamćenih vrućina na Grenlandu (oko 20 stepeni) samo 31.jula, dakle za jedan jedini dan, otopilo 12 biliona tona. Prema NASA-inim podacima Antarktik gubi 127 gigatona leda godišnje, a Grenland 286. Ove godine sve oči su uprte u Gretu Thunberg koja je pokrenula protest prvo kao pojedinac, zatim ih je predvodila u svom gradu a zatim je njen primer poslužio za uzor mnogima širom sveta, te je ova godina obeležena masovnim protestima koji imaju za cilj da privuku pažnju na globalnu klimatsku krizu u kojoj živimo to jest koju smo napravili i malo po malo od potpunog ignorisanja situacije, došli smo do toga da je klimatski štrajk jedna od reči 2019. godine.

Izvor: Buro247.rs