31. oktobar, veliki dan za hrišćane: Na Lučindan bolesni ozdravljaju, dobre želje se ispunjavaju!

Sveti Luka je zaštitnik lekara i zdravstvenih ustanova, pa bi naročito trebalo da mu se mole bolesni

Pravoslavna crkva i njeni vernici 31. oktobra proslavljaju praznik posvećen Svetom apostolu Luki, poznatiji i kao Lučindan.

Apostol i pisac jednog od četiri jevanđelja rođen je u Antiohiji u 1.veku. Smatra se jednim od prvih Hristovih učenika koji je širio hrišćansko učenje, i to nakon smrti apostola Pavla.

Sveti Luka se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, jer je lično naslikao tri ikone Bogorodice. Veruje se da su te ikone najsličnije pravom izgledu Hristove majke. Takođe, tvorac ikona apostola Petra i Pavla takođe je Sveti Luka.

Preminuo je u 84. godini u Tebi u Grčkoj, kada su ga progonitelji hrišćana obesili na drvo masline zbog njegovog propovedanja.

Njegove mošti čuvaju se u Carigradu i veruje se da su čudotvorne. Svako ko se iskreno moli Svetom Luki, naročito ko se pokloni moštima, iskrena i dobra želja biće mu ispunjena.

Sveti Luka je zaštitnik lekara i zdravstvenih ustanova, pa bi naročito trebalo da mu se mole bolesni.

Običaji na ovaj veliki praznik razlikuju se od mesta do mesta. U Bosni je ovo radosni dan za čobane, koji tada ne rade, već prave veliko veselje i puštaju ovnove da se pare sa ovcama. Takođe, na ovaj dan oni obavezno jedu cicvaru.

U Srbiji se na ovaj dan poštuje običaj opasivanja torova koncem, kako vukovi ne bi davili stoku, jer se zbog izreke “Ide Luka, evo vuka” veruje da je došlo vreme prave zime i da će vukovi uskoro početi da izlaze iz šume.

Takođe, veruje se i da je na pragu sneg, pa je tako nastala izreka “Sveti Luka, sneg do kuka”.

U južnoj Srbiji postoji običaj da se prvom gostu koji uđe u kuću gata kakva će godina i zima biti pred nama.

Mnogi Srbi slave Svetog Luku kao krsnu slavu. Iako je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom, na ovaj dan ne bi trebalo raditi nikakve teže poslove.

nastavak na sledecoj stranici…