Velike ljubavi se vole, a malene ožene..

Velike ljubavi se vole, srećni trenuci pamte, a samo tuga ima sva tri vremena. Prošlo, sadašnje i buduće. Zato se češće i sećamo svega što nas je bolelo. Sreću u tom trenutku živimo, a nikada se dovoljno prisetiti ne možemo kako je to bilo osetiti je.

Ljubavi koje oduzimaju dah često oduzmu i zadnji pa je teško izreći sudbonosno da ili razmišljati o budućnosti, jer velike ljubavi se ne promišljaju. A male se venčaju, kako bi vremenom godinama “bračnog staža” kompenzirale nedostatak velike emocije.

Neke od njih demantuju navedeno dakako i nikada nijedna teorija nije smišljenja sa ciljem generalizacije, ali izuzeci često potvrđuju pravilo da većina bude takva. To negde ima i smisla, jer pre ili kasnije potrebno je naći balans sa nekim ko je dobar drug, odan i pošten, dobar čovek. Lepe su to osobine, lepa priča, ali najčešće se koriste za opise onih koji niste stigli dovoljno zavoleti. Ili pak jeste, svesni da su to emocije i osobine koje čoveka čine poželjnim.

Uspomene služe kao ogrev u hladnim bračnim noćima sa nekim ko je sve to, a opet ništa nije.

Velike ljubavi se vole, srećni trenuci pamte, a samo tuga ima sva tri vremena. Prošlo, sadašnje i buduće.

 

luftika.rs