Svi smo mi u našim životima doživeli da nas neko vređa. Priča ružno o nama, širi neistine. Kada dođu do nas takve priče, ili još gore, kada uživo slušamo kako nas neko vređa, osećamo se tužno, a često i planemo. Branimo se. Uzvratimo, vređamo onoga ko nas vređa. Ne biramo reči. Kažemo što mislimo, a i ono što ne mislimo. Želimo povrediti tu osobu. Želimo da je boli onako kako nas boli.

Ono što je mene zanimalo bilo je zašto mene to boli? Zašto mi je važno šta neko priča? Zašto me boli kada čujem da neko kaže da sam ovakva ili onakva, pogotovo kada znam da to nije istina? Zašto uopšte imam potrebu reći da nije istina?

Prvo mi se javljao osećaj za pravdu. Ne samo kada bih ja bila u pitanju, već i kada bi neko drugi bio u pitanju.

‘Ne, on ti nije takav. Nemoj tako pričati.’

Htela sam ispravljati stvari.

Meni lično, pre nekoliko godina, kada bi neko rekao nešto ružno, uvredila bih se jer su u meni bili kompleksi i nisko samopoštovanje koje bi to prihvatalo kao istinu.

Mislila sam kako je to sigurno istina. Ja jesam takva i takva. Zašto bi inače to neko rekao?

Danas nije tako. Danas kada mi neko kaže neku bedastoću tipa ‘Glupa si.’, meni je to smešno.

Ja znam da ja nisam glupa. Zašto bih se onda uvredila kada mi neko kaže da jesam?

Isto tako, zašto bi mi bilo stalo do mišljenja osobe koja priča takve stvari o meni? Zašto bih htela takvu osobu uz sebe?

Danas je tako jer znam da kada neko priča ružno o meni, on zapravo govori o sebi, ne o meni. Da misli lepo o sebi, ne bi imao potrebu pričati ružno o meni.

Žao mi je ljudi koji imaju potrebu umanjiti drugoga da bi sebe uzdigao.

Poštujte prvo sebe, a zatim druge ljude. Kada sebe poštujete, onda ćete znati poštovati druge. Isto tako, kada poštujete prvo sebe, pa tek onda druge, drugi će znati vas poštovati. Ljudi namirišu kada sebe neko ne poštuje i nepoštivanjem vas samo vam pokazuje da se ne poštujete, upravo time što vas on ne poštuje.

Zamislite prekrasan dan. Zamislite kako radite ono što volite, osećate se divno, ispunjeno. Uživate. Možete biti na plaži. Osećate potpuni mir i divotu. Ležite na ležaljci, imate sklopljene oči i uživate. Neko prolazi, potpuni neznanac, i čujete kako govori o nekome. Priča da ta osoba tu leži i uživa dok on jadan mora raditi. Govori da je ta osoba lena i kako je lako njoj uživati, dok ima drugih koji moraju raditi.

nastavak na sledecoj stranici…