Veliki ruski pisac Konstantin Simonov je stihove prelepe pesme ”Čekaj me” posvetio svojoj ljubavi, glumici Valentini Serovoj dok je boravio na ratnom frontu. Ova poema bila je njegovo zaveštanje voljenoj ženi jer je očekivao da će poginuti, ali se ipak vratio kući i venčao sa Valentinom. Pesma je postala sinonim za pravu ljubav koja pobeđuje vreme i sve prepreke.
Čekaj me
Čekaj me, i ja ću sigurno doći samo me čekaj dugo. Čekaj me i kada žute kiše noći ispune tugom. Čekaj i kada vrućine zapeku, i kada mećava briše, čekaj i kada druge niko ne bude čekao više. Čekaj i kada pisma prestanu stizati izdaleka, čekaj i kada čekanje dojadi svakome koji čeka.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći. Ne slušaj kad ti kažu kako je vreme da zaboraviš i da te nade lažu. Nek poveruju i sin i mati da više ne postojim, neka se tako umore čekati i svi drugovi moji, i gorko vino za moju dušu nek piju kod ognjišta. Čekaj. I nemoj sesti s njima, i nemoj piti ništa.
Čekaj me, i ja ću sigurno doći, sve smrti me ubiti neće. Nek rekne ko me čekao nije: Taj je imao sreće! Ko čekati ne zna, taj neće shvatiti niti će znati drugi da si me spasila ti jedina čekanjem svojim dugim. Nas dvoje samo znaćemo kako preživeh vatru kletu, — naprosto, ti si čekati znala kao niko na svetu.
Ova stranica koristi tzv. kolačiće kako bi osigurala bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost. Koristeći ovu stranicu slažete se s korištenjem kolačića.U REDUPrivacy policy